Hajde

Hajde da se pretvaramo da je sve u savršenom redu.

Da nas ništa ne tišti i ne unazaduje.

Hajde da se pretvaramo da nismo psihički polupani.

Da smo normalna detinjstva imali.

Bez psiho- fizički agresivnog oca i ugnjetavane majke.

Da se nismo budili u sred noći u suzama.

Istraumirani do kostiju.

Hajde da se pretvaramo da smo im oboma oprostili.

Da nam nije nedostajala pažnja.

Da ne vapimo za istom, jer su nam rezerve prazne.

Nikada nisu ni bile pune, budimo iskreni.

Hajde, ja ću se pretvarati da mi nije falila muška figura.

Neko da mi ulije osećaj sigurnosti.

Da me štiti i brani.

Da gledam u njega kao u heroja.

Hajde, još ću se i pretvarati da to nije ono

za čim sam ja u konstantnoj potrazi.

Nemam potrebu da me neko zagrli tako

da me ubedi da sam zaslužila bolje od ovoga.

Hajde, mogu čak i to isfolirati.

Hajde.

Hajde da se pretvaram da imam neukrotivi duh,

iako je suština da sam prestravljena.

Da se plašim.

Ja kada budem stala, znam

da će se moj kosmos raspršiti.

I ti si toga svestan.

Stoga, hajde, poguraj me još malo,

samo dok bacim kofere na pokretnu traku,

posle toga biće lakše,

svako se vraća svojim demonima.

Svako svome mraku.

Hajde da se pretvaramo da je najbolje tako.