Dok se presvlačila

Ja sam kroz drvene žaluzine
posmatrao njenog tela obrise.
Bila je mila i nevina, ali
njene obline su nešto drugo govorile.
Ona je bila moj dečački san
koji sam pustio da sklizne kroz prste.
Ona je paučina
koja se i dalje lepi za iste.

Umirao sam od želje da još jednom
stavim njenu dojku među svoje vlažne usne.
Da joj ljubim nago telo, dok ne pomodri.
Dok ne počne da me preklinje
da vodim ljubav sa njom.
Dok se…
I vodio bih.
Kao da mi je poslednje.
Učinio bih da se preznoji.
Od zadovoljstva ime da mi vrisne.
Držao bih joj snažno šake
dok se ona uvija i grči
a kada prestane, pribio bih je uza se.
Još snažnije. Da zaječi.
Vazduh je odneo želju,
ja ostah da stojim nem.

Stajao sam naspram njenog prozora
posmatrao je dok se presvlačila.
Skinula je sa sebe, polako
gotovo graciozno,
ono malo srama što sam joj ostavio.
Gušio sam se od strasti
kada sam joj mokra leđa ugledao.
Mokra su od zadovoljstva.
Pustila je kosu skerletnu
koja se stropošala niz njena
izgrižena ramena.

– Osećaš se na cigarete. – jednom sam joj rekao
– I ti na očaj i besmisao – ućutkala me je kada je odgovorila

Nisam mogao više da izdržim.
Povratio sam.
Povratio sam deo današnjeg obroka
I dobar deo besa.
Povratio sam sve, osim kajanja.
Sve, dok nisam malaksao.

Nisam se bolje osećao.