Nosim tvoj džemper.
Uglavnom po kući.
Preko pidžame.
Tromo se vučem u njemu kada sam.
Mada, i kad nisam u njemu
Vučem se tromo.
Zaboravio si ga kada si otišao.
Od tada, dosta je i prošlo.
On čak više ni ne miriše na tebe,
ali to je manje bitno sada.
Bitno je da ti pišem, jer sam želela
da ti se izvinim.
Dugo se nismo videli,
ali me to svakodnevno tišti.
Izvini što ti nisam vratila džemper
Nisam, jer sam bila tužna i sebična.
Vratiću ti ga sledeće nedelje, obećavam
Čim sa rukava skinem fleke od maskare.
Htela sam još i da ti se izvinim
za iščekivanje tvog poziva
i moje buđenje u vreme kada zvao si me.
Izvini i za to, što si bio seronja
i što se i dalje sećam tvog zagrljaja.
Eto.
Sad mi je lakše.
Izvini, moram da idem
razumeš, da operem džemper.
Be First to Comment