To na fotografijama što vidiš da reflektujem
Nije sreća, dragi.
To nije spokoj.
Ni naspavano jutro.
Nije odmorno telo.
Nije zadovoljstvo
Ni ostvarenost, takođe.
To nikako nije dobra karma.
Daleko je od borbenosti.
To što vidiš su trošne kosti
I malaksala muskulatura.
Rumena usta od nervoznih ugriza
I modri prsti od lomljenja.
To je telo od kreča.
Obraz koji bridi od šamaranja.
Mene, dragi, šamara realnost svakodnevno
Kad mi lupi šamar, otpadnu mi
puder, maskara, entuzijazam i volja.
Ostane mi samo zujanje u ušima.
Sve ostalo otupi.
Nemoj više da me zoveš, preklinjem te.
Od našeg poslednjeg razgovora
meni još uvek zuji.
Od našeg poslednjeg razgovara
kao da mi je neko seo na grudi.
Ovo što vidiš na fotografijama da reflektujem
je ono za čim žudim.
Ono što je očigledno,
Veruj mi, nije.
Negde između dva plućna krila si se smestio.
Upleo prste u arterije.
Lagodno dremaš ušuškan
ne budim te, tu gde ležiš si bezbedan.
Ja sam ta koja se koprca od bola
više ne bolucka, sad razara.
Tebe, sem sujete, ništa ne boli.
Možda te kajanje malo žulja.
Sada je to apsolutno nebitno.
Isto koliko sam i ja nebitna.
To što te muči, proći će.
Proći će i mene.
Proći će me fatalni ishod.
Proći će me tvoji pozivi kad si pijan
i poruke moje kada sam pijana.
Proći će me što si upropastio sve.
i što znam da ti je stalo.
Proći ćeš me, biće ti žao.
Warning: A non-numeric value encountered in /home/httpd/vhosts/mi-marketing.ch/tidzasplace.rs/wp-content/plugins/ultimate-social-media-icons/libs/controllers/sfsi_frontpopUp.php on line 63
Be First to Comment