O čemu li sada razmišljaš dok posmatraš ovaj tuđi grad kroz prozor ovog iznajmljenog stana? Ne razmišljaš ti o promeni frizure, kao ni o promeni rasporeda nameštaja u stanu, ne izgleda mi ni kao da bi promenila posao… Šta li se vrzma u toj tvojoj glavi? Poslednji put si ovako…
Ti otkako si otišao u sredu, ja svakodnevno imam potrebu da ti pišem. Danas je subota, a i ona je već na izmaku. Dakle, tri dana ta potreba ne jenjava, tinja, a ja ne mogu tu apsolutno ništa, osim da je ignorišem, kao što sam ti obećala. Htela sam ti…
Ja sam onaj lik koji se smeje sa naslovnice magazina o zdravlju. Ja sam idealan da budem guru i motivacioni govornik. Da se budim ujutru u 06h da idem na trčanje, a već u 08h da mirišem na samopouzdanje i skupu kolonjsku vodu. Savršeno mi pristaje oker odelo, stavio kravatu…
Hajde da se pretvaramo da je sve u savršenom redu. Da nas ništa ne tišti i ne unazaduje. Hajde da se pretvaramo da nismo psihički polupani. Da smo normalna detinjstva imali. Bez psiho- fizički agresivnog oca i ugnjetavane majke. Da se nismo budili u sred noći u suzama. Istraumirani do…
Ona je sedela dijagonalno preko puta mene Za šankom. Razvlačila je žvaku jezikom praveći balone iritantno. Ja sam razvlačio burbon niz grlo peti po redu. Ili šesti, nije ni bitno s namerom da se ne fokusiram na svoje misli. Ubedio sam sebe, ili je to ipak uradio burbon da sam…
Kako su ispunjeni tvoji dani? Pitam tebe, učmali čoveče. Da li si srećan kao lani? Vršiš li i dalje preispitivanje? Da li ti fali da srećan budeš, steže li te u grudima teskoba? Da li izađeš međ’ ljude vani i razgovarate o smislu života? Ja idem na ples. Usavršavam jezike. …
Digital art/photo:Alena Aenami
Nemoj to ‘nije mi ništa’ da eksplodira jednog dana. Da te sustigne kada budeš pakovala kofere, stare fotografije i kutije uspomena pune. Možda se to desi danas, možda sutra, kada se najmanje budeš nadala. Možda se ne desi uopšte. Možda tebe ne pritiska kad odćutiš tvoja ‘nije bitno’ sranja. Mada,…
Sve što sam želeo je da upijem te. U pore da mi se uvučeš. U pigment kose moje. U naprslinu između dva plućna krila. U prašinu na starom televizoru. U ofucanu fotelju. U pohabani naslon kauča. Da se uvučeš u sve. Tvoj miris i postojanje tvoje. Da nastanite se. Da…
Noć je . Sedim pokraj otvorenog prozora, dok mi ledeni vazduh jebe ugođaj. Uglavnom, sve zvuči kao i svaka druga priča ili kao neki loše režirani film, američke produkcije. Jedino što se čuje jeste ono malo lišća što je ostalo na granama, koje šušti kako ga vetar njiše. Razmišljam…
Warning: A non-numeric value encountered in /home/httpd/vhosts/mi-marketing.ch/tidzasplace.rs/wp-content/plugins/ultimate-social-media-icons/libs/controllers/sfsi_frontpopUp.php on line 63
