Strepnja

Samo da ne klonem duhom.

Da ne prestanem da obožavam život.

Da ne počnem da ga živim po tuđim očekivanjima.

Da i dalje skidam čarape dok vodim ljubav.

I šminku pred spavanje.

Da ne zaboravim da zalivam sobno cveće

i govorim mu koliko sam oduševljena njime.

Da ne prestanem da pružam podršku samohranim majkama,

i otvoreno im se divim.

Da se budim pored nekoga zbog koga će mi

odlazak na posao pasti teško.

Toliko da se volimo.

Da mi klecaju kolena kada me pogleda.

Da mi kupuje cveće i kolače bez povoda.

Ako ne, onda da budem kvalitetno sama.

Da mi ova koža bude taman. I dalje.

Da ne porastem u ženu koja zvoca.

Kojoj je mrsko da se sređuje.

Koja drami oko prljavih čarapa van korpe.

Samo da i dalje volim ovaj život toliko

da nikada ne izgovorim da je težak..

Prelep je, jbt!

Malo me tumba kao da sam u mašini.

Program: centrifuga.

Izađem pogužvana, ali ono…

Ispraviće se na meni.

Bitno je da bubanj ne pravi buku prilikom pranja.