O zalascima

On je tvrdio da je svaki zalazak isti.
I da sam opterećena time.
I dok je on glasno iznosio svoje mišljenje,
nije čuo kotrljanje točkova na koferu koji sam vukla za sobom.
Onda je šest meseci
nakon tog nemilog događaja,
ničim izazvan poslao fotografiju.
Pogađaš, zalaska Sunca.
A ja sam tada već bila u romingu.
I upoznavala tuđu kulturu.
Zamuvavao me je neki Enrike.
Doduše, bezuspešno,
ali ego mi je galopirao.
Enrike je bio zaljubljen u zalazak.
Kako je tvrdio, i u mene.
I to su stvari koje su nam bile zajedničke.
Srećom, imala sam dovoljno godina,
pa sam shvatila da je to nedovoljno.
Enrike mi redovno šalje fotografije zalazaka
i njegove nove Vespe.
Nije sam.
Ne pogađa me.
Drago mi je da je srećan.
Mada, i to je sada nebitno,
jer ovo nije priča o Enrikeu.