“Nije mi ništa” i ostali nervni slomovi

Nemoj to ‘nije mi ništa’ da eksplodira jednog dana.

Da te sustigne kada budeš pakovala kofere,

stare fotografije i kutije uspomena pune.

Možda se to desi danas, možda sutra,

kada se najmanje budeš nadala.

Možda se ne desi uopšte.

Možda tebe ne pritiska kad odćutiš

tvoja ‘nije bitno’ sranja.

Mada, ipak ti razmisli o tome.

Možda te sustigne jedno od tvojih ‘nije mi ništa’ sutra,

kada se budeš spremala za posao,

kada budeš pokušavala da obučeš omiljene farmerke,

pa shvatiš da si se ugojila tri kila prošle nedelje.

To je bilo u pms-u,

kada si proždrala i onaj pohovani patlidžan, između ostalog,

iako patlidžan ne možeš da smisliš.

To će se desiti možda u gradskom prevozu,

onom u 15h, kojim se sa posla obično vraćaš.

Kada ne bude mesta u istom da sedneš,

a vena, koja je iskočila pre dva meseca pulsira,

boli više nego zub.

Možda te sustigne kod one pekare sa uvek bajatim pecivom,

gde kupuješ isto tako bajat hleb za izgladnele pse lutalice,

koje svakodnevno srećeš.

Možda kod kioska, dok budeš kupovala cigarete,

koje si šatro ostavila prekjuče, u utorak.

Možda te tvoje ‘sve je u redu’ šutne u avgustu,

na trajektu, kada budeš putovala sa drugaricama na Hvar.

Možda kada izvučeš slučajno konac na omiljenom džemperu

koji si kupila u San Dijegu na rasprodaji.

Jeste bila rasprodaja, ali je cena bila i dalje visoka,

sada, kada malo bolje razmisliš

bolje da si za te pare kupila Džimi Ču čizme.

Ili kada ti izleti žica na brushalteru,

pa te ubode u rebro već naprslo od stresa i brige.

Možda te jedno tvoje ‘nije mi ništa’ udari dok budeš čekala red u pošti

da platiš struju koju su ti prekjuče isključili. U utorak.

Baš kada si rešila da ostaviš cigarete.

Na primer…

ne mora da znači, samo ti kažem.

Bolje se pripremi.

Zamisli da ispizdiš kad opečeš jezik na vreo šerbet.

Zamisli da ti se usere jedno ‘nije bitno’ na taj trenutak

kada ispijaš  šolju omiljenog čaja,

 sa dosta limuna.

Šolja čaja…sinonim za mir, za harmoniju…

Asocijacija na oblačno nebo, kišovit dan,

teške knjige, sa još težim temama, gledanje kroz prozor.

Možda te sustigne večeras,

kada se budeš spremala za sastanak,

a pukne ti nokat dok vadiš veš iz mašine.

 

Neka drugima malo bude ništa,

a ti dozvoli tvojoj strasti da vršlja.

Da ti razjebe planove, emocije, šminku, manire.

Idi, napij se večeras, sutra nemoj na posao.

Makar i da zbog toga otkaz dobiješ.

Spakuj ranac, uhvati trajekt, idi na Gozo.

Tamo su sada festivalski dani, tamo je sada luna park,

dozvoli sebi da podetinjiš, idi vrišti,

dočekaj jutro, budna isprati mrak.

Ugasi iz Amelije Pulen soundtrack,

zapali tu cigaretu, ne muči se.

Izađi čupava među ljude,

psuj glasno, reci jasno NE!

Ne rutini, praznim razgovorima,

pogotovo onim jutarnjim,

reci ne crnoj boji i jutru,

reci ne alarmu na telefonu,

reci ne korpi punoj prljavog veša,

i nagomilanoj prašini u stanu,

francuskom manikiru,

isfeniranoj kosi,

ručku i nenameštenom krevetu,

reci ne za zdravu hranu.

Reci ne propalim danima.

Reci ne  “nije mi ništa” sranjima.