Kad budem mrtav i spreman

Kada budem mrtav i spreman

pokriven belim, seljačkim satenom

i kada prostorija bude zaudarala

na vosak, tamjan i instant bol

nemoj da mi dolaziš.

Nemoj da mi ljubiš hladno čelo.

Nemoj da donosiš karanfil pijačni

u providnom, jeftinom celofanu.

Nemoj da oblačiš crnu haljinu.

Ne stavljaj oko vrta crnu maramu.

Uvek si bila ružna u crnom.

Odbojno bleda, sa punđom urednom.

I tvoji dugi prsti na premršavim šakama

uvek su u meni budili tugu.

Dovodili me do suza.

Morao sam da skrećem pogled.

Morao sam da napuštam sobu.

Kada budem mrtav i spreman

Spusti gramofonsku iglu na bluz

Strastveni, vulgarni, prepredeni bluz.

Isprati me kako si me dočekivala nekad…

Zavodljiva i sama.

Sa divljim libidom.

Polugola.

I igraj.

Kao kada sam te posmatrao iz fotelje.

Somotne, crvene, ofucane…

Da sad nisam mrtav i spreman

voleo bih da mi baš to bude poslednje.

Be First to Comment