Jebe mi se!

Gledaj, ne znam kako ovo da kažem,

a da pri tom ne budem vulgarna, ali…

Jebe mi se!

U suštini, za dosta toga.

Jebe mi se za još jedan propali dan,

jer sam poprilično sigurna da će ih biti više takvih.

I za to što konstantno vučem podočnjake,

jer mi savest nije čista,

pa mi ne dozvoljava da spavam.

Jebe mi se, jer to vreme totalne budnosti

umem itekako dobro  da iskoristim.

Briga me za punu pikslu i za to što

opušci smrde kao sama smrt

isuviše sam mrzovoljna

da bih je sada istresla.

Uostalom, i ne smeta mi toliko.

Ili, možda mi i smeta,

ali bi mi više smetalo da se pomerim

iz ovog ugodnog položaja.

Jebe mi se što mi malopre  pokipela kafa

i time narušila jedan od četiri rituala.

Boli me uvo što nisam prelistala novine

već nekoliko dana unazad

nije kao da sam nešto propustila.

I to što me je magarac za volanom

jutros isprskao prešavši preko bare.

Bar sam imala izgovor da glasno opsujem.

Briga me što to nije damski, jer sam se

jutros probudila bez ijednog lepog manira.

Jebe mi se što sam vratila lošu kafu konobaru

jer se i njemu jebe za moj loš dan.

Još manje me brinu tuđi problemi,

jer ni svoje rešila nisam.

Jebe mi se što se nisam ostvarila kao majka

jer imam ceo život pred sobom za to.

Nazovi me glupom,

ali volela bih da to bude iz ljubavi,

a ne zato što je kondom pukao.

Briga me da na posao danas idem sređena

kada mi misli nisu ni približno takve.

Ne brinem ni  zbog ovog vetra,

što dva dana već divlja k’o lud.

Jebe mi se, jer imam izgovor da budem čupava.

Jebe mi se da skinem šminku kad dođem iz grada.

Umorna od igranja i poprilično pijana.

Jebe mi se za razmazanu maskaru ujutru.

I za mamurluk koji će da me onesposobi.

Bitno je da sam ja danas izbacila sve iz sebe.

Iskrena da budem, jebe mi se i za preke poglede.

I nametnute društvene norme.

I za to da treba nešto i da prećutim. Treba.

Ali, kada ja smatram da treba. Tad ćutim.