Ti si mi asocijacija na Prevera. Na “Besani u Sijetlu”. Na kotrljajući žbun u arizonskoj pustari. I to je najčistija misao u ovom mom unutrašnjem univerzumu. Ikada. I nemam pojma otkud ovo sada. Samo pratim potrebu. Bivstvujem. Dišem. Život je zaista divan. Skerletan. Kao zalazak Sunca četvrtkom.
U toj prostoriji, punoj dima, zajedljivosti, kao i praznoglavih individua, gde je vetar proticao neometano, jer nije postojala jedna zdrava moždana ćelija, koja bi ga sprečila u tom naumu, njegova i moja prošlost su se prepoznale. Našle su zajedničku temu, iako ništa drugo zajedničko nisu imale. Njih dve su telepatski…
Dugo smo sedeli u kolima nakon što se motor utišao. Raspredali smo u nedogled da li je kafa iz Afrike potekla ili ipak iz Brazila. I kako je dospela u Italiju i kako su napravili umetnost od kafe. I da li je ok piti kafu “na prazan stomak” ukoliko je…
On je tvrdio da je svaki zalazak isti. I da sam opterećena time. I dok je on glasno iznosio svoje mišljenje, nije čuo kotrljanje točkova na koferu koji sam vukla za sobom. Onda je šest meseci nakon tog nemilog događaja, ničim izazvan poslao fotografiju. Pogađaš, zalaska Sunca. A ja sam…
Potraži me kada budeš prolazio kroz moj grad. Neobavezno da popričamo. Da popijemo bljutavu kafu. Ili isto takvo bljutavo pivo. Da ti pričam kako napreduje moje saksijsko cveće. I ti meni o tvom novom kafematu. Negde na pola te iste bljutave kafe ja ću pogledati na sat i izmisliti da…
Napisala sam ti pismo. U njemu ti govorim da sam dobro, da mi se okucila kuja i da sam ushićena zbog toga. Napisala sam ti i kako sam tek opran veš izbacila napolje na žicu da se suši, a među mojim stvarima našla se i tvoja majica. Niti je nosim,…
Tebe bih slušala čak i kada bi mi na akustičnoj gitari svirao “Kotor” od Galije. A ja niti volim Galiju, niti me privlače likovi koji drndaju akustičnu gitaru. I glumila bih oduševljenost kada bi mi doneo flašu vina, iako slabo pijem alkohol, a suvo vino još manje. I izašla bih…
Neću da se uklopim u stereotip. To je kalup za nemaštovite. Kalup za one koji nisu imali dovoljno hrabrosti da žive kako su želeli već kako su drugi od njih to očekivali. A ja ne volim očekivanja. Tuđa, pogotovo. Ne volim ni sebe kada sam kukavica.
Sedimo u bolničkoj čekaonici. Ona trudna, ja ko zna da li ću ikada biti. Sve smrdi na amonijak iz bolničkog WC-a i jeftino sredstvo za dezinfekciju. Pločice su nekada bile bele i svetlo plave. Čitala sam negde o psihologiji boja. Zaboravila sam značenje. Plava znam da ima neke veze sa…
Kako su ispunjeni tvoji dani? Pitam tebe, učmali čoveče. Da li si srećan kao lani? Vršiš li i dalje preispitivanje? Da li ti fali da srećan budeš, steže li te u grudima teskoba? Da li izađeš međ’ ljude vani i razgovarate o smislu života? Ja idem na ples. Usavršavam jezike. …
Warning: A non-numeric value encountered in /home/httpd/vhosts/mi-marketing.ch/tidzasplace.rs/wp-content/plugins/ultimate-social-media-icons/libs/controllers/sfsi_frontpopUp.php on line 63
