Buka

Ne verujem u feminizam.

U ateizam još manje.

Iritira me priča o rodnoj ravnopravnosti.

Prevrćem očima glasno.

Uglavnom na reklame za uloške.

I tampone.

I zašto sve te devojke u reklamama nose bele pantalone kada dobiju, zaboga?

Idu na balet, klizanje, gimnastiku, JAHANjE (?!)

Ne znam…

Nema mi smisla.

Kod ljudi prezirem sindrom žrtve.

Možda i više nego narcisoidni poremećaj ličnosti.

Mislim da ne volim pihtije.

A bogami ni kavijar.

Teško me je fascinirati.

A možda sam i ja nesposobna da ikoga fasciniram.

Najveću pažnju posvećujem vilici.

Da imam veće sise, možda ne bih,

jer ko bi mi tada gledao zube? 

Dobro sam spremila spanać večeras.

Onaj sladoled posle večere mi uopšte nije bio potreban.

Trebalo bi da prestanem da overtinkujem.

Mada, sa druge strane ne vidim zašto bih.

Ovo je kardio za mozak.

 

I ništa od ovoga ne vidimo na fotografijama, a opet pomislimo da se poznajemo.

Čudno je to.