Bes

Ovo je jedna od onih noći.

Jedna od onih nakon koje ćeš se probuditi

sa sumnjom u to da si uopšte živa.

Da li sam uopšte i spavala?

Po onome što ugledaš u ogledalu

shvataš da nisi.

Izgledaš baš kako se osećaš,

Nikako.

Ne sviđa ti se odraz,

ali nastavljaš da ga posmatraš.

Bar ono što je od njega ostalo.

Posmatraš ga umornim,

odavno već izbledelim pogledom.

Posmatraš ga sa nesputanim gađenjem.

Emotivno prazna,

odveć besna na sve:

na bledu kožu,

na taj tupi pogled,

na jutarnje podočnjake,

koji često nisu samo jutarnji,

na dan, nebo, šolju,

na fotelju u uglu,

na prozor, na ptice,

na mlaka osećanja,

na površne ljude.

Besna na knjige,

koje nisi ti napisala.

Besna si na juče, na nedelju,

na sutra,na ljubičasti utorak

na sve dane neproživljenje.

Osećaš se,nekako…

Ne znaš ni sama…

Smoždeno?

Bujica reči ti prolazi kroz glavu,

a ti i dalje tragaš.

Mada,…

Kada malo bolje razmisliš,

nije samo reč ta koja ti nedostaje.

Nebitno…

Nastavljaš da posmatraš odraz.

Izgledaš dosta smireno

Za nekog ko se oseća haotično.

U suštini, dan je idealan da ga prespavaš.