Edit: mogu to i sama

Htela sam da budem tvoje dobro jutro. Svako.

Da budem tvoje ‘laku noć’.

Da sam ti ‘javi se kad stigneš’ bitna.

Od tebe sam očekivala da me pratiš na Tajland.

Da grlimo tigrove i slonove.

Hvatali bismo prelepe predele aparatom.

Urezali još bolje momente duboko u lobanje..

Hodali bismo bosi po belim, peščanim plažama.

Ti bi me nosio na leđima, jer sam

ovako smotana, članak izvrnula.

Ja bih ti rekla da sam dobro,

da me spustiš.

Da mogu sama.

Ne zato što bih stvarno mogla,

nego zato što sam navikla da se dupetam

i busam u grudi

bez ikakvog pokrića.

Plakala bih kada bi me vetar prenuo iz sna,

i kada bi jako zalupio vratima.

Od velike vlažnosti vazduha

kovrdžala bi mi se kosa,

a ti bi mi se smejao, jer sam čupava i smešna.

 

zato bih ti rekla nešto najiskrenije i emotivno, takođe:

Prestani da sereš i dođi da se mazimo!