Sve što sam želeo je da upijem te.
U pore da mi se uvučeš.
U pigment kose moje.
U naprslinu između dva plućna krila.
U prašinu na starom televizoru.
U ofucanu fotelju.
U pohabani naslon kauča.
Da se uvučeš u sve.
Tvoj miris i postojanje tvoje.
Da nastanite se.
Da tvoje knjige leže na parketu
starom, neishoblovanom.
Da razbacaš kutije pune nakita
po učmalom stanu mom.
Da se utkaš i ušuškaš u moj
isto tako učmali život
Da raspakuješ kofer.
I da nikuda ne moraš ići.
Da ti moja emotivna nespremnost
bude dovoljno jak razlog da ostaneš.
Da bude ti izazov.
Kažeš mi da imaš 28 godina.
Da ti je preko glave tih sranja i izgovora.
Kažeš mi da ideš u potragu za velikim možda.
Ja ćutke posmatram kako ti postajem stran.
Vidim ti u pogledu koliko sam ti odvratan.
Kažem ti da sam emotivno nespreman.
Ti znaš, slagao sam.
Ti znaš da sam nesiguran
da sam, da čekam, nesposoban.
Ti znaš da nikada neću biti muškarac
Znaš da sam seronja.
Najbolnije je to što si otišla.
i to što sam te kroz prozor posmatrao
dok si grlila kolena,
dok si sedela ispred, na stepenicama
dok si taxi čekala.
Tada sam video koliko si krhka i odlučna.
Tek tada sam na fotelji video da si moju majicu
iz svog kofera izbacila.
Znao sam da se ti ovako opraštaš…
Znao sam da se ne vraćaš.
Warning: A non-numeric value encountered in /home/httpd/vhosts/mi-marketing.ch/tidzasplace.rs/wp-content/plugins/ultimate-social-media-icons/libs/controllers/sfsi_frontpopUp.php on line 63
Be First to Comment