Promeniću se kao da te nikada poznavala nisam.
Promeniću se kao da mi nije stalo.
Promeniću se kao da me nisi povredio.
Pretvarati se da me nisi prevario.
Promeniću:
Pogled na svet
Kulturu.
Govor.
Garderobu i obuću
Promeniću ten i stisak ruke
Promeniću se kao da mi ne nedostaju tvoje.
Promeniću se kao da je sve ok.
Promeniću hod.
I liniju gradskog prevoza.
Pohabanu posteljinu
koju mi je kupila majka davno
dan pre nego je mog oca ostavila.
I udoban dušek.
I jastuk zbog kojeg kijam.
Promeniću klimu.
Promeniću boju kose
da me nikada ne prepoznaš na ulici
koju ću, takođe, promeniti.
Asfalt ću zameniti za planinu krševitu.
A ti pitaj krajputaše kuda sam otišla
ima li utabane prtine dotle.
Pa, trči kroz vetar i lišće opalo, oktobarsko
spotičući se o grane izlomljene
dok tražiš me.
Promeniću grad.
Proklet bio tvoj.
Proklet bio ti.
Ti i tvoja bit.
I tvoje tople šake.
Prokleti bili tvoji dugi prsti.
I snažne ruke.
Prokleti bili tvoji stavovi i ponos.
Proklet bio tvoj duboki glas.
Promeniću stil pisanja
da kada ti odgovaram na poruke
koje ne mogu da ignorišem
budem ti strana.
Prokleto bilo umeće tvoje
da se javljaš kada počnem da te zaboravljam.
I kada pokušavaš da me vratiš
prokleti da su ti tvoji pokušaji.
Nećeš mi prepoznati nago telo
ako ga nekada opet budeš gledao
jer se promenilo
prepoznaćeš me po drhtaju
ako me nekada opet budeš dotakao.
Proklet bio!
Be First to Comment