Teškim, tupim koracima dovukao sam svoje,još teže,telo nazad u grad. Sunce se tek na istoku naziralo.Preko ramena sam mu uputio jedan pogled, takođe umoran, nehajno. Jutro je bilo sveže. Zavukao sam svoje, od strepnje promrzle, šake u džepove svog crnog, odveć ofucanog, kaputa i u njima pronašao nadu, koju si pred moj odlazak, krišom,…
Sve što sam želeo je da upijem te. U pore da mi se uvučeš. U pigment kose moje. U naprslinu između dva plućna krila. U prašinu na starom televizoru. U ofucanu fotelju. U pohabani naslon kauča. Da se uvučeš u sve. Tvoj miris i postojanje tvoje. Da nastanite se. Da…
Noć je . Sedim pokraj otvorenog prozora, dok mi ledeni vazduh jebe ugođaj. Uglavnom, sve zvuči kao i svaka druga priča ili kao neki loše režirani film, američke produkcije. Jedino što se čuje jeste ono malo lišća što je ostalo na granama, koje šušti kako ga vetar njiše. Razmišljam…
Ja nikako nisam želela da sazrim. Sve mi je to ovaj prokleti život nametnuo. Protiv moje volje. Zato se odupirem odrastanju, jer mi je to jedino preostalo. Odrastao si kada godine prestaneš da doživljavaš kao brojke. E pa, živote, na moje odrastanje nemoj da računaš. Sazrevanje je… Kada na vreme…
Gledaj, ne znam kako ovo da kažem, a da pri tom ne budem vulgarna, ali… Jebe mi se! U suštini, za dosta toga. Jebe mi se za još jedan propali dan, jer sam poprilično sigurna da će ih biti više takvih. I za to što konstantno vučem podočnjake, jer mi…
Promeniću se kao da te nikada poznavala nisam. Promeniću se kao da mi nije stalo. Promeniću se kao da me nisi povredio. Pretvarati se da me nisi prevario. Promeniću: Pogled na svet Kulturu. Govor. Garderobu i obuću Promeniću ten i stisak ruke Promeniću se kao da mi ne nedostaju tvoje.…
Kada budem mrtav i spreman pokriven belim, seljačkim satenom i kada prostorija bude zaudarala na vosak, tamjan i instant bol nemoj da mi dolaziš. Nemoj da mi ljubiš hladno čelo. Nemoj da donosiš karanfil pijačni u providnom, jeftinom celofanu. Nemoj da oblačiš crnu haljinu. Ne stavljaj oko vrta crnu maramu.…
To na fotografijama što vidiš da reflektujem Nije sreća, dragi. To nije spokoj. Ni naspavano jutro. Nije odmorno telo. Nije zadovoljstvo Ni ostvarenost, takođe. To nikako nije dobra karma. Daleko je od borbenosti. To što vidiš su trošne kosti I malaksala muskulatura. Rumena usta od nervoznih ugriza I modri…
Warning: A non-numeric value encountered in /home/httpd/vhosts/mi-marketing.ch/tidzasplace.rs/wp-content/plugins/ultimate-social-media-icons/libs/controllers/sfsi_frontpopUp.php on line 63
